amor real & ja...

Prvo što sam pitala mamicu kad sam je ugledala je "Mama, imaš ti što love? Ma, znaš, za onaj tvoj ček."
"Ajmeee...pa nemam. A kad je to došlo na naplatu? A? Naći ću, čekaj, čekaj. Evo ti, na, drži, 100 eura."

Nešto mi tu baš nije jasno. Čemu tri ponavljanja glagola koji izražava davanje.
Evo ti, na i drži. "To bi bilo ukupno 300 eura, hvala. Fale ti još 2 novčanice." - Should I say that?
Možda bi ona odgovorila - "A, evo i njih 2. Isplale su mi...u torbi."

Meni se to nikad ne bi dogodilo. Mislim to da nađem negdi po torbi 100 eura...

Sinić sam plakala ko jebena ljuta kišna godina. Zbog odlaska u Zd.
Samo prostačim u zadnje vrime. Prostakuša, fuj.

On me sinoć tako pokušava nasmijati...
I pale te fore, još uvik! Iako unaprid znam kraj svake...
Ali sladak je. Tako je sladak.
Tako me voli...tako, tako, tako me voli.

Sad bi radije ostala u Zg, bez lipe i sa njim.
Valjda nas daljina neće uništiti. Obožavam ga.

Ja uvik požalim. Pa čak i kad nešto naručim u kafiću...
I onda se čudim. Pa nije mi nešto.
Ko da mi je Sveti Petar izabra što ću piti, a ne ja sama...

Danas mi se stvarno čini da mi je odluka da odem u Zadar (forever) glupa.
Dok razmišljam o toj glupoj odluci u ovom glupom danu, gledam glupi TeVej.
Čini mi se i da je ovaj kviz Najslabija karika isto glup.
Čini mi se da bi glupa ja tu ispala u glupom prvom krugu.
Aj, bar bi stigla doma do glupe Ljubavi u zaleđu.

Druže Tito, nešto bi te pito,
Gdje je, moje, sa tavana žito...

I tako prođe dan republike u znaku poklona.
Šef je jučer zabrija da je Sv.Nikola, što li, kad smo dobili poklone...
A čovik je sa "zapada", tamo je sve napredno pa možda i datumi?
Svaki dobar zaposlenik je dobija čokoladnog Nikolicu, a svaki ne-dobr je dobija Krampusa.
Austrijanac ima stila. Enivejs, Zagorka sa posla je zlica, baš kao što sam i milslila.

Ponekad, vikendom, uopće ne izlazim iz kuće. Ako ne moram, naravski. Ali on to NIKAD ne radi...
I to je u skroz redu, jer to sam smislila ja!
Danas se On probudi u 11h i 11min, obuče svoje deset-godina-stare košarakaške "hoze" sa rupom na bedri i ružnim, ružnim, ružnimmm crveno-plavo-bjelim prugicama.
Odma mi je bilo jasno da se nigdi ne sprema (jer vani je ko -20)...
Obuče on tako "hoze", ode pišati, malo probaulja po kući i vrati se u krevet.
Odleža je cili dan! Gleda je TeVej. Prid večer mi je već počeja lagano dizati tlak.
"Eeeee, gle ovo" (MTV-Pimp my ride)
"EEE a gle ovo"
"Eeee gle ovo"... i tako X puta..... AAA...
"Eeeee dođi me poljubiti"
"Eeee a nema mlika" (Kupi ga..)
"Eeee a nema kruha" (Što ću isti?!)
To me na-živ-ci-ra-lo. Ne možemo svi zabušavati. Radi nešto. Barem odi do dućana jer JA sam pokućnica. Be useful!

Opala, i dalje me muče na poslu.
Smrc.
Mogla bi biti poduzetnica.
Hm.

Izgled: crne ili bilo koje duge ne-traper-hlače, cipelice male pete, kosu puštenu ili svezanu svejedno, ALI, obavezno - opranu. Neupadljiva šminka, OBAVEZNO sređeni i neupadljivi nokti, minimalno nakita, sat. Nikako žvakati.

Malo prosurfaj na internetu da se informiraš o firmi, jer moraš biti spremna na najčešće prvo pitanje: Što znate o nama?

Ovo ti je jedina šansa da se dobro prodaš. Moraš biti samouvjerena, a ako skužiš da su i drugi takvi, moraš biti za stepenicu više....UVIK. Potpuno sigurna. Imaj tremu prije, ali u toku razgovora NIKAKO, budi odvažna, to će druga strana skužiti.
Upravljaj razgovorom. Guraj vodu na svoj mlin. Ti si ipak jedna "pregovaračka" strana. ne budi mutava i ne odgovaraj sa da i ne.
Nemoj se bojati pohvaliti, to je ipak prezentacija tebe same i pohvala u normalnim okvirima je dobrodošla. Kaži sve što misliš da je važno!
"Glupo mi je hvaliti se na razgovoru za posao, ali, mislim da sam zbilja vrijedna, i što je najvažnije, motivirana....i zato bih ZAISTA htjela raditi ovaj posao..."

NE SPOMINJI BUDUĆNOST I PLANOVE. Mogla bi reći nešto što oni ne žele čuti, pa s tim ne petljaj.
Pričaj o sadašnjosti, jer SAD želiš raditi taj posao.

Spremi se na pitanja tipa:
Koliku plaću očekujete?
"Mislim da bi u redu bila plaća od XXXX kn, ALI ja se zbilja ne bih htjela postavljati u nekakve okvire, naime, oduvjek sam htjela raditi ovaj posao. Razumjete?"
Što Vam je najvažnije na poslu, što očekujete??
"Najvažnije mi je na poslu pozitivno radno okruženje, važno mi je da je posao siguran, važno mi je da mogu kroz neko vrijeme i napredovati...bla bla.."

to je tržište i boraš ima dati "what they want" a ne "what you are" bikoz cilo vrime u sebi viči
-aj em d van! aj em d van! - i virujem da ćeš uspiti. Meni je do sad uspjevalo. Dosta puta.
Sretno..SRETNO!

Početno oduševljenje poslom u osiguravajućem društvu pozdravila je i moja probava.
Prva dva tjedna sam (a vrajt u vej) tamo, u onom lipom ve-ce-ju mogla i kakati!
Na žalost, to je bilo samo početno oduševljenje.
Ubrzo su srdačne koleginice skinule masku.
Odkad je moja guza shvatila da je okružena zločestim cinkarošicama,
zatvorila se u sebe...i već 6 dana se ne miče sa mrtve točke.
Napuhana sam i pod H trebam dobre ljude oko sebe.

Kad pričamo, pa kao nešto "dotaknemo" temu vjenčanja,
moj mali mozak uvik reagira na isti način...
Blokira. Pale se lampice. Alarm. Ziju-ziju-zijuuuuu....ziju...
Zabrinuta budem.
Ne znam kako bi izgledalo moje savršeno vjenčanje.
A to, čini mi se, zna svaka curka koja-drži-do-sebe.
Mašta mi je zapuštena.
O....
Cz, cz, cz...možda to znači da se ne želim udavati?

Imam sve navike radnog čovika. Budim se prije osam, iako je vikend.
I foliram se da spavam. Čvrsto stisnem oči. Daj zaspi. Zaspiiii.... i ništa.
Nekad je to palilo. Do podne. Ostarila sam.
Sad se dignem u 8 i opet idem leći popodne. Zbog magle. Ko baba.

I popodne spavamo...sve dok on skuži da mu se više ne spava i...
"EEEE eeeej, pjobudi seeee, eee-ejjj..."
"Ali spavam. Što kvariš? Sanjala sam piletinu i kumpire."
"Srce mi pulsira u zubu. Da zovem zubara?"
"Ne bi ti bilo bed zvati čovika u subotu naveče?"
"Misliš da će mi pomoći kaladont na zubu?"

Između poziva zubaru i kaladonta na zubu, odlučila bi se za piletinu i kumpire.
Definitivno. Ajme.
Di mi je papir od picerije Edo?...

Imam mitesere iako mi je koža suha. Luda sam. Stalno ih diram i nos mi je....ma bljak je, ko da me je neko istuka. Pa se crveni, pa ljušti, pa ga opet obrađujem...i tako u krug.
Ne znam što bi.
Možda Domestos pomogne? Kad je svemoguć.
Kažu da ga triba nerazrijeđenog livati i u sinfon. Ili sifon.
Ma ne znam kako se u stvari kaže.
Samo znam da mi je nekidan, kad sam prala školjku, Domi uništija wc dasku.
Smrc. A tako ga volem. Oprostila sam mu.
Ljubav je iz svoje sport-bili torbice izvadija novu. I njega volem.

Tri zadnja obroka sam mu pripremila ja...uuuu kako sam guštala...
...bas sam bila super-sretna!
Na skali od 1-10 dao mi je ocjenu 11.
Što zbog truda, što zbog okusa.
Pretjerano. Kumpir na salatu je bija kljeckav.

Sve u svemu: osome

Sve je prazno. Perhaps se zato praznjik zove praznjik.
Ni na teveju nema ništa.
U biti ima. Self-promoušn američkog dečka z trešnjevke...Morisa Bikšića
Vozi onaj taksi Nov@e te-ve. A je smišan.
Ko da ga je opalilo svibanjsko sunce. Ono najjače. Što sije kroz podne.
Kad ti nos i obraščići lagano porumeniju.
Natuca hrvatski a bija bi prezident. O-ho!

I tako. Radim. Prolazim faze na tom poslu.
Od neizmjerne sreće do duboke depresije.
Nadam se pronalasku sebe negdi na pola.

Dosla sam na red na kasi u jednom veeeelikom shopinjg centru.
Žena isprid nas pobigla ko sumanuta.
Ja se pomaknem par koraka i skužim.
U tom grmu leži zec.
Isprdila si se i pobigla, pomislim...PRASIČETINO jedna. A imala je priko 40 godina i rekla bi po tjelesnoj građi i sastavu košarice da je učiteljica u pitanju...
Smrdilo je ko sto kuga. A meni je bilo neugodno.
FUJJJJJ....

Sad ću lagano poluditi.

Zar sve pripravničke plaće iznose 3-3ipo? Tisuće?

Možda sam razmažena, ali brate, kako ću sa tim (neovisno) živiti?
Seka kaže što bi ti tila...
Kad sam upisivala faks nisam to tako zamišljala.

Pa zaboga, zar na ovoj teve nema ništa osim gljupih sapunastih serija?
I wont samting normal!
Jučer bila ja, u istoj tvrtci, na "159-tom" (ha-ha-ha) po redu testiranju:
Kandidati puni pitanja...a teta....ooo

Kandidat 1: Oprostite, smijemo li znati koliko je kandidata još ušlo u ovaj "uži" krug?
Teta (neka iz kadrovske): Ne, to Vam ne smijem reći.
Kandidat 2: Već smo nekoliko puta pisali testove, pa možete li nam reći koliko ćemo još puta pisati testove?
Teta: Ne, to vam ne smijem reći.
Kandidat 3: Zašto je sve obavijeno velom tajne?
Kandidat 4: Možete li nam, kad ih već imate tu, pokazati naše prijašnje testove?
Teta: Ne, to Vam ne smijem pokazivati.
Kandidat 5: Možete li nam reći koliko će još biti krugova? Ovo je već stvarno puno, nitko nema toliko krugova...
Teta: Ne, to Vam ne smijem reći.
Kandidat 6: Možda ima 9 krugova, ko u paklu?
Kandidat 7: Možda traže nekoga za tajnu službu?
Teta: (vidno uznemirena) Vi zaista puno pitate!

Enivjes, zvali oni mene jutros, ušla ja u "160-ti" (ha-ha-ha) krug za posao
i
uopće mi nije jasno jesu ti ljudi normalni.
Pa sve se može obaviti u 20 minuta 1:1 -razgovora!

Nešto na TeVe-ju spominju Moniku Levinski...Zar je to još uvik aktualno?!
Ne znam, nisam u toku, PIŠEM DIPLOMSKI! A ha, ha, ha...

Grane sunce i meni sve krene.

Kad se probudim oko 11h (još uvik nemam posa) i skužim da nema sunca, a to je u zadnje vrime sve češće, uvati me neka panika jer pomislim - Bože, kraj svita je...
I od silne panike ne mogu pisati diplomski. I čekam. Pošto nemam pametnijeg posla. Bezveze cilo "juto" vrtim 1,2,3,4,5,1,2,3,4,5...a na TeVeju, kao i inače, nema ništa...
Kasnije telefoniram, obznanim kako "pišem" diplomski, i kad čujem da je tamo 20 stupnjeva i sunčano, a ja ode nosim pernatu bundu, prođe me strah, postanem ljubomorna i opet ne mogu pisati.

Otvorim sve rolete. Maknem sve stvari sa sušila. Osiguram svitlu prolaz do mog radnog stola, ali nije to to....OĆE LI NAPOKON GRaNITI SUNCE!?

Oduvik imam neredovitu probavu i stalno priželjkujem da i ja imam tu fuckin' uru za wc.
Ali to nikako da se dogodi. Možda to pre jako želim? Živcira me FAKT da u bilo koje doba dana, na bilo kojem mistu, mogu osjetiti potrebu koju ne mogu ostvariti, jer mogu ići na wc na samo DVA mista na svitu. Mogu ići na svoj wc kući i na svoj wc ode, mislim, taj ode nije moj, on je iznajmljen skupa sa stanom, ali sam prošla trnovit put da se priviknem i da on, iznajmljeni wc, postane "moj".

Nekako se potiho nadam da će mi potreba, koje nema već neko vrime, doći sada. ALI znam da NEĆE. Intuicija mi govori da će doći sutra, kad budem na jednom od intervjua za posa...

To je moja sudbina.

Nisam mogla a da se ne osvrnem na sve komentre oko Dujinog odlaska/ne odlaska u Bahrein. Boli ga k*, barem neće misliti sa čim će platiti račune i stanarinu ko na primjer ja, koja sam se trudila završiti faks, a ZA ŠTO? Za tri tisuće kuna misečno?! Ako će tako barem neko iz ove državice zaRADITI dosta novaca i osigurati si pristojan život, nek ide! (jako sam lijuta i vičem:) NEK IDE, NEK IDEEE, NEK IDEEEEEEEEEE!

Još nisam dobila nikakav posal i mislim da ću poluditi.
Ja tu, kući, i upravo kuvam kumpire za ručak....a to je ujedno i
najkompliciranji posa kojeg tribam obaviti danas.

Dok se kumpiri kuvaju, sidim za komjuterom i svi misle da pišem diplomski,
a zapravo surfam i nabijam račun.
Povremeno se na balkonu sa dvi pivice odmaram na suncu.

Ma lažem....

U bocama je voda.

Sunce je a ja još UVIK bolesna. 5 dana već. Neću to više tolerirati.
I još uvik nemam posa, a ni money...
Nije li to frustrirajuće?
Neko me ureka. Sto posto.

Svaki put se iznova iznenadim, kao da
ne znam da ciklus traje 28 dana.
I svaki put se čudim što me toliko boli.
A, ah!

Danas me probudilo:
- zujanje u ušima (u Zg sam, još se ne mogu priviknit na promet..)
- odvratna bol u grlu
- začepljena liva nosnica
- bol u sinusima po cilom čelu pa sve do sljepočnica
...i neopisiv osjećaj da se moram okreniti na desni bok,
nastaviti spavati, i praviti se da sam sanjala.

Sumnjam da sam bolesna. Slušam Elvisa -Suspicion

Ovih dana tražim mojposao.hr. I prilično mi se ŽURI.
Naći NORMALAN posao mislim.

Predala sam 15 molbi.
...i zovu me na razgovor za posao - asistent u marketingu.
I ja tako dodjem na razgovor za posao asistent u marketingu (što sam već radila) i kaze meni direktorica sve o toj predivnoj agenciji ...i pozove me, sva ponosna, da se i sama uvjerim u to.

I ja se sutradan pojavim. Za posao asistent u marketingu. A u hodniku, na foteljama,
u predivnoj agenciji sjedi još nekoliko kandidata: mlada srednjoškolka sa ekstenzijama, mlada plavojka u Chloe cipelama (2000 kn!!), starija žena u pedesetima, jedna brineta sa čudnim naočalama i ja. I sve mi nešto čudno. Što li je nama zajedničko?
Za posao asistent u marketingu? Nikako ne mogu skužiti...

I mene pozovu u ured. Direktorica me upozna sa svojom asistenticom. I kaže ona meni nakon upoznavanja: "Ajmo". "Ajmo" kažem ja....( A di? Što ajjjmo? Di? Di? Di me vodiš ti asistentice?!)
Nije me vodila nikud ona. Nego tramvaj. Nas tri. I asistenticu asistentice. Na kavu. Hm.
Naslušala se ja:
o seksu sa policajcem.
o jajima istog.
o balerinama.
o pasu.
o varanju.
o kremi za samotamnjenje.
o tajnicama.

o poslu asistent u marketingu: imaš popust kartice koje prodaješ za sto kuna po naokolo.
Gore od TV prodaje. Onda bi radije radila u nekom dućanu. Super.

I za to njima triba VSS!??
Ljuta sam.

Danas je sve isto ko jučer.
Koja monotonija.
Mislim da danas ima više ženskih komaraca.
....zzzzz...zz..zz...zzzzz...zz..zz...zzzzz....

Oće li ko pobogu odgovoriti na moje molbe za posa?
Ili moram zvati...
Uf.
Spooooro.

MORE je danas bilo predivno...

uopće mi se ne da u ZG.
Ko zna, mozda ipak ni ne odem.
I MISS HIM SO MUCH!

Mislim sramota.
Zadnji post napisan prije 118 dana.

...
I'll be back...

A MISLIM BILA SAM NA GODIŠNJEM!!

Sidim u mraku i ugledam na podu komad nečeg crnog.
Neka guma. AAAAA! Džon.
Bebo, pukla mi papučica! - viknem izbezumljena.
Nemoj z... , kako opet? - kaže on vidno zabrinut
za mene i moju papučicu što je "trajalo" čitavu sekundu, i nastavi gledati nogomet.
Papučica očito ne može konkurirati Ligi prvaka.
A ja trebam utjehu. Svaka 3 miseca mi se raspadnu papučice.
Očito sam previše po kući... desprit hausvajf..

Obeća mi da će oprati suđe i pošto mu se nije dalo
at-that-very-moment odnosno "boli ga rukica"
on ih lipo i uredno (šporke!) složi u sudoper.
Prasac.